Триван: Локалне самоуправе одговорне за квалитет ваздуха
16
Jan

Триван: Локалне самоуправе одговорне за квалитет ваздуха

Извор: jugmedia.rs

Министар заштите животне средине Србије Горан Триван изјавио је данас да су највећи загађивачи у Србији, као и свугде у свету, термоелектране, градске топлане, индивидуалне котларнице јавних установа, али и породичне котларнице.

Додатан проблем је, како је навео, то што најсиромашнији слој становништва за грејање користи лош огрев као што су отпадна уља, гуме који, како је рекао, драматично загађују ваздух и канцерогени су.

„ЕПС улаже стотине милиона евра у осавремењивање термоелектране како би се смањило загађење ваздуха, али то није довољно и мора се брже и више уложити“, указао је Триван.

Навео је и да се од оснивања Министарства залаже за право грађана да знају све информације у вези са стањем животне средине у Србији.

„Информације о квалитету ваздуха доступне су сваком грађанину на сајту Агенције за заштиту животне средине. То су једине релевантне информације о загађењу ваздуха у Србији“, рекао је он.

Министар каже и да је ресорно министарство у вези са смањењем загађења ваздуха урадило све што је у његовој надлежности, наводећи да су локалне самоуправе те које су законски одговорне за квалитет ваздуха на својој територији, али да већина нема план заштите.

„Од 145 општина и градова у Србији од којих је Министарство тражило да се изјасне да ли су израдили планове квалитета ваздуха, а који су дужни да имају по Закону о заштити ваздуха, добили смо одговор од само 66 локалних самоуправа. Од тога је 29 навело да ће ове године тек почети да мери квалитет ваздуха, 16 тек планира израду мера за побољшање квалитета ваздуха, а 21 се изјаснила да не врши мерење квалитета ваздуха, нити планира израду одговарајућих планова“, рекао је Триван агенцији Бета.

Он је прецизирао да је допис локалним самоуправама о плановима за мерење квалитета ваздуха послат у новембру прошле године, истичући да су одговори „катастрофални“ и да се то неће толерисати.

„Инспекција је зато добила налог да хитно оде у све локалне самоуправе и на терену провери да ли постоје планови и да ли се они спроводе“, навео је Триван и истакао да ће сви који нису израдили планове бити кажњени према закону.

Најављује да ће у року од десетак дана јавност бити упозната са детаљима инспекцијског надзора, односно са тиме шта су локалне самоуправе урадиле по питању смањења загађења ваздуха.

Триван је навео и да је Министарство упутило захтев општинама и градовима који су најугроженији да израде план квалитета ваздуха, и то су Ниш, Краљево, Крагујевац, Сремска Митровица, Суботица и Косјерић.

Додао је да Министарство по том питању већ сарађује и са руководством Ваљева, као и Ужица, где ће ове године помоћи да се угаси једна од котларница која значајно загађује град.

Рекао је и да се није раније кренуло са кажњавањем локалних самоуправа у вези са постојањем планова квалитета ваздуха, односно током нешто више од две године постојања Министарства заштите животне средине, јер градови и општине у великом броју случајева нису имали капацитете да спроведу прописе због мањка стручних људи, али пре свега због недостатка новца.

„Србију ће смањење загађености ваздуха коштати 2,4 милијарде евра“

Како је раније речено, по проценама Министарства заштите животне средине, Србију ће смањење загађености ваздуха коштати 2,4 милијарде евра.

Триван је истакао да се Министарство заштите животне средине, и пре него што је Заштитник грађана покренуо поступак контроле рада у вези са загађењем, бавило заштитом ваздуха.

Истакао је и да је 2018. Инспекција за заштиту животне средине урадила 83 надзора емисије гасова, односно квалитета ваздуха, као и да је поднета једна прекршајна и 13 пријава за привредни преступ, док су прошле године урађена 94 инспекцијска надзора и поднета једна прекршајна и 12 пријава за привредни преступ.

Додао је да је тренутно премало еколошких инспектора заштите животне средине, њих око 50, због чега се ради на повећању тог броја за најмање још око 30 људи.

„Оно што смо као Министарство могли да одмах урадимо за побољшање квалитета ваздуха јесте акција пошуљмљавања, па је тако 2018. пошумили 150 хектара, а прошле године 131 хектар“, рекао је Триван.

Подсетио је да је предложено да се до краја ове или 2021. године забрани увоз возила са евро 3, а можда и евро 4 моторима, јер је саобраћај један од највећих загађивача.

„У Србију се годишње увезе око 150.000 половних аутомобила, а 62 одсто од тога су старији од десет година, најчешће са евро 3 моторима“, подсетио је он, наводећи да због тога Министарство даје подстицаје за куповину електричних и хибридних возила.

Додаје и да позивање на светске компаније које се баве проценама квалитета ваздуха није релевантно, јер су у питању секундарне информације, што, како наводи, значи да нису релевантне за детаљну анализу и са становишта тачних података, иако, како је додао, њихове пројекције могу дати оквир у коме се креће квалитет ваздуха у Србији.

„Ти подаци углавном нису тачни због различите методологије и Београд никада није био најзагађенији град на планети“, поручио је Триван.

Он је додао да нико не пориче постојање загађење ваздуха, али сматра да је сада најважније да се ради на томе како да се оно смањи.

Триван је поручио да је спреман за све предлоге и сугестије, као и за сарадњу како би се стуација додатно побољшала.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је јуче препоруке грађанима како да се штите од загађеног ваздуха. Препоручено је да осетљиве особе ограниче свој боравак напољу у јутарњим и вечерњим сатима.

Заштитник грађана Зоран Пашалић покренуо је јуче поступак контроле шест јединица локалне самоуправе због прекомерне загађености ваздуха у Србији – у Београду, Панчеву, Нишу, Крагујевцу, Ужицу и Косјерићу.

Покренут је и поступак контроле Министарства заштите животне средине због овог проблема који је погодио већи број градова и локалних самоуправа у Србији у току 2018. и 2019. године.