11
Apr

СЛОВЕНИЈА УВЕЛА РИГОРОЗАН ПРАВИЛНИК О ХРАНИ

Извор: политика.рс

Словенија је прва држава у региону која је усвојила препоруке Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА) и драстично смањила ниво штетних трансмасних киселина у прехрамбеним производима. После истека једногодишњег прелазног рока на снагу је ступио правилник који обавезује све произвођаче да тај удео буде највише два грама укупног садржаја масти.

Словеначки Национални институт за нутриционистику наводи да је реч о најстрожем пропису те врсте у свету, с обзиром на то да се ограничење односи не само на прехрамбене производе који се налазе у продаји него и на паковану храну, која у оригиналној амбалажи завршава на продајним полицама, као и на храну у ресторанима.

За надзор примене задужена је управа за безбедност хране словеначког Министарства пољопривреде, а нови стандарди важе и за извознике. Истиче се да је Словенија тиме направила важан корак у делимичној замени хидрогенизованих биљних масти у храни другим састојцима.

– Провера садржаја трансмасноћа у храни важиће за увознике, дистрибутере и продавце хране – објавила је управа за безбедност хране.

Словеначки произвођачи прехрамбених производа саопштили су да су се за нови правилник добро припремили и да већ дуже време не користе сировине са вишим садржајем трансмасних киселина, док производи који не задовољавају тај критеријум не смеју да се нађу на словеначком тржишту.

Незванично, оваква ограничења у Србији не постоје. Професор др Иван Станковић, председник Савета за безбедност хране, рекао је за „Политику” како сматра да је потез Словеније добар, у смислу очувања здравља нације.

– Вероватно ћемо ову тему покренути на једном од следећих састанака Савета за безбедност хране – истакао је Станковић.

Агенција Хина подсећа да трансмасне киселине настају као нуспроизвод делимичне хидрогенизације биљних уља, као и код дужег загревања биљног уља на вишим температурама, а имају бројне негативне утицаје на људски метаболизам, посебно у развоју артеросклерозе и кардиоваскуларних обољења.

Засићене масти повећавају ниво холестерола у крви, више него други типови масти. Ова врста масти се, углавном, налази у црвеном месу, сиревима, путеру, колачима, чоколади, пецивима, живини и млечним производима.

Према извештају Европског парламента, висок ниво уноса трансмасних киселина повећава ризик од развоја срчаних обољења (више од било ког другог нутријента у односу на калоријску вредност). Процењује се да у Европској унији узрокују око 660.000 смртних случајева годишње, што је отприлике 14 одсто свих смртних случајева. Препорука Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА) јесте да износ трансмасних киселина буде што је могуће нижи и да би државе морале да кроз медијске кампање покрену ово питање. И то што пре, јер само трећина потрошача у ЕУ нешто зна о трансмасним киселинама, што указује да мере означивања нису делотворне.

У истом извештају ЕП из 2016. наводи се да је анализом јавно доступних података потврђено да, упркос томе што је забележено смањење нивоа трансмасних киселина у појединим врстама хране, на неким тржиштима у Унији још постоји низ прехрамбених производа с високим садржајем ових масноћа – односно изнад два грама трансмасних киселина на 100 грама масти. Рецимо, кекс или кокице са 40 до 50 грама на 100 грама масти као и многи пекарски производи.

У законодавству ЕУ није прописан удео трансмасних киселина у прехрамбеним производима нити се захтева њихово означивање. У Аустрији, Данској, Литванији и Мађарској постоји законодавство којим је ограничен њихов удео, док се већина других држава чланица одлучила на добровољне мере попут саморегулације, прехрамбених препорука и критеријумима о саставу неких традиционалних производа.